Mozes mi pisati, pricati ili me samo gledati * u moje most bjutiful eyes.

Pocetak Slike Kontakt Galerija Copyright^©

Postovani citaoci, danas je Prvi April i duh sale je svugde medju nama!

Saljiva priroda ljudi ovog radosnog dana (kao i besno insistiranje mog urednika da kasnim sa normom clanaka) su me podsetili na jedan veseli dogadjaja i naterali da se latim tastature. Hteo bih da napisem par reci o osobi iz moje profesionalne proslosti. Sada, posle svega, mi je jasno da je ta osoba simbol svega sto Prvi April predstavlja. Pa da pocnemo.

During the war...*

*Kao sto bi rekao ujka Albert iz Mucki

Prisecam se, kao da je juce bilo, svojih radnih dana u jednoj maloj kompjuterskoj firmi u kojoj sam proveo znacajan broj godina svog zivota. Behu to trenuci rada i napora ali i smeha i druzenja. Atmosfera je uvek bila na nivou a ljudi dobronamerni i blagonakloni prema bliznjem svome. U toj prijatnoj atmosferi plavila (zapravo, dominirala je narandzasta boja, ali zamislite Windows nebesko plavo) isticao se jedan biser koji je sirio Prvo Aprilski duh medju nama. To je bio vlasnik tj. direktor tj. Slavni Vodja te male firme u kojoj smo svi mi radili, ekipa dobrih drugara.

Imao je (valjda jos ima, nadam se i ako procita ovaj clanak i prepozna se) neverovatan talenat da je uvek bio u saljivom raspolozenju. Sa njim je uvek bio Prvi April i uvek je bio raspolozen za dobar zez i dobronamernu smicalicu. Nesebicno nam je, u teskim trenucima, kada je bilo nuzno povecati radno vreme, obaveze i zalaganja, na sastancima dizao duh salama "Nema para za plate, moraju vaznije stvari da se plate, strpite se, tesko je i ja moram da cekam svoju platu...". Kakav saljivdzija! Takva dosetljivost, toliko truda uloziti u pravljenje predstave da bi prikazao kako je i on na platnom spisku u svojoj rodjenoj firmi, bukvalno u istom koshu sa nama, sve to samo da bi nama olaksao teske trenutke. To treba ceniti. Doduse, nije bio toliko uspesan u skrivanju svojih visestrukih godisnjih odmora u juznim drzavama, kupovine novih besnih kola (mnozina), udes postojecih (zbog kojeg je plata kasnila jednom 2 meseca), kao i potrosnju goriva sportskih vozila koje je preferirao (kojom je mesecno trosio minimum dve prosecne plate zaposlenih u firmi), kao ni kazne za prebrzu voznju (jos jedna mesecna plata). Nekako su se uvek nalazila sredstva za placanje tih prioriteta. No zbog njegovog toplog saljiv duha mi smo vise nego radosno zatvarali oci na sve navedeno sto bi mozda neki namcor i cepidlaka iskoristio kako bi time pokvario svima trenutke radosti i druzenja.

Jos jedna od cestih sala je bilo konstatno dizanje radne atmosfere na nivo vanredne, ultra hitne, i od krucijalne vaznosti i zakazivanje svih poslova za juce. Saljivdzija se uvek brinuo da nam obezbedi stimulativni tempo i radno vreme ispunjeno dinamikom kako bi nam bilo zabavno svih tih sati ostajanja posle radnog vremena. Barem da uzivamo ako vec nismo placeni za to. Steta sto su neki od skepticnih nevernih Toma medju nama opet konstatovali da konstatno stanje uzbune vise i nije vanredno stanje tj. da tu nesto smrdi u drzavi Danskoj. Mi se, naravno, nismo obazirali na njih i veselo smo uzivali u timskom duhu i zabavi koju nam je vodja priredjivao.

Jos cesce sale su bile sa odbijanjem od plata. Pomalo bi primetili da se desavaju svima redom, mozda i cesce onima koji bi pre toga dobili povecanje plate i mnogo vecu odgovornost uz duze radno vreme. Doduse, posle par meseci duplog rmbacenja retko kada bi i videli punu sumu od obecanje zarade (i to sa zakasnjenjem), ali opet - sve je to bilo u cilju deljenja saljivog duha.

Cak je meni licno Slavni Vodja priredio nezaboravnu Prvo Aprilsku predstavu. Velikodusno me je pozvao sa sobom na jedan seminar u dalekoj zemlji, zato sto sam mu najbolji radnik i prijatelj. Slatko sam se nasmejao njegovoj dosetljivosti i zanemario da je taj poziv mozda bio zato sto sam mu prethodnog dana rekao da dajem otkaz jer je uporno zaboravljao (pravi saljivdzija, kao slucajno zaboravljao!) da mi isplati zaostalu 3-mesecnu zaradu sto se oduzilo skoro 2 (dve) godine. Da, znam, cudicete se kako neki poslodavac ili sam radnik moze dozvoliti da se to desi. Jedino sto mogu reci je da sam verovao u firmu i trudio se do tog trenutka. Mozda sam i bio naivcina. Ali morate priznati, vlasnikove price koje sada siri da sam ja izdao firmu samo dokazuju koliki je kapacitet i genije kada se dodje do mastovitosti zarad sirenja dobrog i veselog Prvo Aprilskog raspolozenja.

Vratimo se na predstava u dalekoj zemlji. Postovani direktor, kao i vecina muskaraca rodjenih u znaku lava ima dve glavne karaktersitike. Jedna je da se decidirano predstavlja kao neko ko se razume u kola i mehaniku, za sta ce vam koristiti svaku priliku kako bi dao neki savet ili pokazao koliko je potkovan (nemojte ni pomisliti da im kazete da ne umeju da poprave ama bas sve na svojim kolima, bolje da ste im rekli da im je kita manja 2.54 cm). Druga odlika muskaraca u tom znaku je njihovo pokazivanje velike ljubavi prema porodici i deci. To ce vam skoro svaki porodicni lav reci (cast prljavim izuzecima koji to ne pokazuju vec postupaju tako).

Uzivao sam u njegovom drustvu i slikovitom recniku kojim je opisivao svoje porodicne vrednosti i moral zgodnim zenskim saputnicama koje su prisustvovale seminaru. Najupecatljivije je bila svecana vecera na kojoj je pokazivao slike svoje zene i deteta mladoj plavokosoj dami kako bi je sarmirao cinjenicom da je on porodicni covek kome je to svetinja.

Ocigledno taj pristup ima uspeha kod zenskog sveta. Slatko sam uzivao u njegovim salama i zanemario nemile trenutke sledecih par dana kada sam mu, iz muske solidarnosti, ostavljao sobu na raspolaganju kako bi mogao da provodi saljive trenutke sa mladom damom (delili smo sobu, ocigledno u saljivom duhu ustede sredstava kojima firma ne raspolaze previse). Zbog uzivanja u tako kvalitetnoj Prvo Aprilskoj predstavi nisam zamerao ni na preskakanju iskoriscenih kondomima po podu sobe kada bih se vracao nazad u puste odaje satima kasnije i na saznanju tih prljavih detalja iz licnog zivota svog poslodavca koje, zaista, nisam zeleo da znam. Mozda se celim zatecenim prizorom u sobi nije slagala sobarica hotela, ali sta ona zna kada nije upoznata sa celom predstavom i pricama tog saljivog genija. Situacija je bila toliko vesela tih dana da bi se svako normalan pobrinuo da ostane u kontaktu sa svim ucesnicima kako bi svi zajedno mogli da se okupimo na kafi jednom i prepricavamo zabavne price.

No predstava se tek zahuktavala. U samom povratku nazad, u toplu nam otadzbinu, kao i hvaljenjem o jos jednoj mladoj dami koja je bila aktuelna nekoliko nedelja pre ove (saljiva svalercina, sa njim nikad dosadno!), bio mi je priredjen bis u celoj prici. Skoro da mi je zao sto nisam belezio sve detalje onoga sto je sledilo, kako bih mozda i ja jednog dana razvio vise taj Prvo Aprilski duh u sebi i tako ublazio svoju izrazenu crtu namcora i zlopamtila. Dakle, bio sam pozvan u topli porodicni dom mog saljivog poslodavca i prisustvovao zaista brilijantnoj predstavi i savrsenoj glumi porodicnog coveka kome je nedostajala zena i dete. Za te trenutke zaista vredi ziveti.

Sada mi je prosto nemoguce da se ne zapitam da li su njegove vestine zabavljaca u istom rangu kada je u ulozi sposobnog preduzetnika koji vodi svoju uspesnu veliku firmu, ugovara poslove i kad govori svojim zaposlenim o nedostatku novca i o krucijalnim obavezama?

Tih 5 godina dok sam radio u toj firmi svaki dan je bio jedna velika sala. Cela imidz kojom predstavlja sebe i firmu je jedna velika sala iz iskljucivo filantropskih pobuda.

Sta reci o tom coveku, sa njim je svaki dan Prvi April. Doduse, na racun svih ljudi oko njega. Ali budite karakter i nasmejte se dobroj sali, makar ona bila i na Vasu stetu.

Smesak, svi!