Cesto me zenski deo publike cika da, ako smem, napisem kompromitujuci i kriticki nastrojeni horoskop o muskarcima. Naravno da ne odgovaram na te provokacije. Medjutim, tema je toliko primamljiva da je steta ne napisati nesto o tome, ne zbog ispunjavanja zelja zenama nego zbog opisivanja ovog karakteristicnog znaka koji sam detaljno izucio gledajuci vlasnika firme u kojoj sam radio zadnjih godina. Dakle, zene sirom ove planete, ovlazite od srece, pocinje opisivanje muskih znakova.

Kao sto se ocekuje, prvi znak o kome cu pisati je njegovo plemenito visocanstvo, vladar svega sto hoda, gmize i gamize, jedan i jedini - lav. Opustite se i dignite noge, sledi kratak kurs upoznavanja najmuzevnijeg, najpametnijeg znaka u kome muskarac moze biti rodjen, jednog i jedinog kralja zivotinjskog carstva, znanog jos kao...

Ako postoji istorijska licnost kojom mozemo predstaviti muskarce u znaku lava, to je "Slavni Vodja" Benito Mussolini, znan jos i kao "El Duche". Neko vreme sam birao izmedju El Duchea, svima poznatog diktatora Slobodana Milosevica i vama nepoznatog vlasnika firme u kojoj sam radio, sve samih tipicnih primerka muskaraca u znaku lava. Na kraju sam zakljucio da su svi isto sranje drugo pakovanje ali da je El Duche najzabavnija tema za pisanje. Priznajem, stereotip koji ovde navodim je tipican za nize primerke ove horoskopske vrste. Ja imam vise nego dovoljno poznanika u tom znaku za koje mogu reci da ne ulaze u ovaj klise (za sada). Pitanje je da li je to zbog toga sto trenutno nemaju novac, titule i/ili moc? Kao sto narod kaze: "Ako hoces da vidis coveku njegovo pravo lice, daj mu moc".

Bilo bi lepo izvrsiti neki eksperiment nad muskarcima u tom znaku, sve za dobrobit covecanstva. Zatvoriti ih u izolovanu sredinu, pipetom im davati sve vise i vise moci (na njih deluje kao rastvor LSD-a u pijacoj vodi) i gledati ih kako se vrte u svom akvarijumu, udarajuci u zidove i negirajuci da ih boli, magleci stakla i sve vise tonuci u svoj mali svet. Verujem da bi na kraju, najveci deo onih neiskvarenih lavova, ipak postao kao Benigni Mussolini. Dok se takav esperiment ne sprovede u delo, slobodno me mozete kritikovati kako "ne znam", nisam "u pravu", kako su ljudi "razliciti", kako ima "izuzetaka" i ostale humanisticke gluposti koje postoje u stvarnosti koliko i Deda Mraz.

Vratimo se na El Duchea. Ko je bio Slavni Vodja? U davna, pradavna vremena, ziveo je jedan mali narod. I zvali su se Italijani. Bili su nekada jos davnije borbena i sposobna nacija, ali su se vremenom iskvarili, razmazili i postali predmet podsmevanja svih vojski koje drze do sebe. Medju tim, sve mekanijim Italijanima, nasao se jedan primerak koji je strcao u svojim ocima i koji se zarekao da ce sve svoje ljudske nekvalitete i svoju naciju upotrebiti kako bi dokazao sebi da je najlepsi, najzgodniji i da ima najbolji imidz. El Duche.

U to vreme je bila zestoka konkurencija i bilo je tesko dokazati svoje nasilnicke kvalitete. Godine su bile drugog svetskog rata i nesto pre njega. U to vreme je planetom hodalo vise cistokrvnih i neprikrivenih fasista nego homoseksualca na gej paradama zadnjih 20 godina. Slavni Vodja je bio resen da udje u klub evropskih siledzija. Timovi su vec bili oformljeni a on nije imao kvalitete da udje u ijedan iz prve lige, zato je bio prinudjen da se udruzi sa autsajderom zvanim Adolf HItler. Ekipa je mogla biti brojnija, svi igraci su bili vise-manje fasisti do srzi, ukljucujuci i favorita, premijera demokratsko-fasisticke Engleske, Winstona Churchilla & komarada Josifa Staljina. No zbog svog kurcevitog i drcnog nastupa punog sebe, jedini sa kojima je mogao imati "odnos" je njegov drug `Hica, koji je bolovao od iste boljke u komunikaciji. To je tipicna crta ljudi u znaku Slavnog Vodje, da su previse samozivi i odbojni za druge pa su primorani da se okruzuju samo sebi slicnima kako bi zadvoljili svoje niske interese. Prijateljstva u klasicnom smislu ne postoje za lavove, jer je za to neophodno postovanje druge osobe, osecaj koji konfrontira njihovom egu okrenutom ljubljenju svoje velicine i omalovazavanju svakoga drugog.

Klasicni simptom, osim siledzijstva je i to konstatno podcenjivanje drugih ljudi, pogotovu onih koji se nalaze pored njega u istoj ekipi. Knjige su pune primera nipodostavanja Adolfa od strane El Duche-a. Sam Duche je u svojim memoarima koristio brdo ne laskavih epiteta na `Hicin racun. Vecina se bazirala na fizickom izgledu i nastupu Adolfa, koji nije delovao impozantno niti nastupao kao primadona. "Iskompleksirani mali covek", nazivao ga je El Duche, smatrajuci ga toliko bednijim od sebe, time dokazujuci da je lavovima, pojava i imidz prvi i poslednji kriterijum po kome vrednuju sve na ovom svetu.

Ali nije zlato sve sto sija. Cinjenicno gledano, Adolf nije bio ni za prineti El Ducheu po bojama svog perija. Po svim drugim "kvalitetima", situacija je bila obrnuta i El Duche je uspesno dokazao da je jak - samo na recima. U godinama koje su dolazile, jedina sila koja je osvajala ista iza granica svoje drzave je bila ona kojom je upravljao `Hica, dok se El Duche u vojnoj strategiji snalazio poput predposlednjeg slepca, a ekonomijom svoje drzave je baratao gore od poslednjeg slepca. Da Mediteran nije zatvoren kopnom sa svih strana, izgubio bi i svoju mornaricu poput razmazenog deteta koje se igra u kadi. Spojeno sa svojim nezaustavljivim rasipnistvom u svakom pogledu, unistio je svoju zemlju ekonomski daleko pre nego sto se ijedan protivnicki vojnik krocio na teritoriju njegove drzave. I kao svaki posteni diktator koji drzi do sebe, poslao je mnogo ljudi u grob, ukljucujuci i svojih sunarodnika, sarmirao mnogo zena (i pedera) i svojim mocnim glasom i nastupom drzao do vladavine gvozdenom rukom.

Njihova pokretacka energija je bila vezana za gledanje u visine, tamo gde je trazio sebe, tipicno za lavove. Neko bi to nazvao ambicijom, velikim snovima, visokim ocekivanjima i obecanjima koji donose mnogo dobra za sve pod svojom benignom vladavinom. Ja bih to nazvao uobrazenoscu i pohlepom koja vodi u propast. Prepoznatljiva je po karakteristicno velikom uglu drzanja nosa ka horizontu, znano u sirokim narodnim masama jos i kao "Sindrom Dignutog Nosa".

Fascinatno u lavovskom karakteru je udaljavanje od realnosti, koja proporcionalno prati velicanje sebe samoga. Jedino fascinatnije od toga je nepokolebljivo slepilo i upornost kojim negiraju ocigledne dokaze koji govore suprotno.

Zivotinja koju muski lavovi vizuelno oponasaju je paun, sve sa svojim sarenim perijem kojim reklamira velicinu svog polnog organa i nepogresivo pompeznom pozom. Sa druge strane, muskarac lav se funkcionalno moze opisati kao balon na naduvavanje. Crveni i veliki, sto se vise naduvava sve je veci, impozantniji, ali zato i sve tanjih zidova i sve providniji. A kada se bocne icim ostrijim, sledi jedan veliki prasak i eto nama njega smanjenog na stvarnu velicinu. Sto su veci to to se lakse buse i prasak je jaci.

I tako je El Duce posle svoje kratke, ali plodonosne avanture kroz `30-te i manjeg dela `40-tih godina dvadesetog veka, zavrsio kako je bilo ocigledno: izbusen, izduvan i naglavacke obesen.

Muski lavovi. Uobrazeni kreteni koji najvise od svih ljudi vlaze na moc i titule, a ta ista moc ih najvise kvari i udaljava od realnosti. Kako prosto ne izbeci tu lepu kombinaciju?

Cenim da je to tip muskaraca koji bi, da je fizicki u stanju da se savije dovoljno, svake noci sebi pusio kurac i sledeceg jutra se hvalio svima em kako ume da pusi najbolje na svetu em kako mu svake noci puse najbolje na svetu.

Dakle, dve stvari su najsmrtonosnije za muskog lava. Jedna od njih je da im kazete u lice koliko zaista vrede i da ih niko ne voli osim njih samih. A druga je da pustite zeca ostrih zuba na njega.

E zeko, zeko, opet si zajebao lava...