The Piss Patrol is in town

Pre nekoliko nedelja mi se desio susret koji me je naterao da se zamislim nad inteligencijom i karakterom ovog naroda. Bese to jedno od onih toplih, lepljivih noci koje su iznenadno dosle posle period monsuna (toliko netipicnih za maj u poslednjih par godina, "jebem ti NATO bombardovanje" - ko sto bi rekli oni isti retardi koji i dalje za sve krive Slobu). Bio sam na pivu sa drustvom i vracao se kuci posle ponoci zajedno sa Srcky-em (debeli tip sa Magnumom na slici - ovog puta bez iceg opasnog sa sobom, ako ne racunamo njegovih 40kg holesterola). Gledali smo svoja posla, pricali o tome kako da doprinesemo svetskom miru i podstaknemo toleranciju medju ljudima (tj. o genocidu dobrog dela populacije) kada smo obojca primetili kako nam se besike bune zbog previse tecnosti zvane Weifert (stara srpsko-nemacka rec za fermentovana pacija govna). Buduci da smo uzorni i savesni gradjani, nismo zeleli da se odmah istovarimo nasred ulice i tako narusimo javni red, mir i cistocu nasih kriminalnih dosijea (s jedne strane je u tom trenutku bila bolnica a prekoputa policijska stanica). Zato smo diplomatski trpeli bol sledecih par stotinu metara dok nismo dosli u veoma neosvetljeni deo. Nigde zive duse. Buduci da sam ja oprezniji od nas dvojce, predlozio sam da iskoristimo mracan-u-picku-materinu prolaz na ivici bolnickog kompleksa (napustenog skladista, pre bi se reklo). Po kolicini djubreta i prljavstine zakljucilo bi se da je taj objekat odavno izbrisan sa plana grada i iz bilo kakve svrhe postojanja. Usli smo u naizgled slepi prolaz, zasli iza coska i poceli da obilato zalivamo cigleni zid u mrklom mraku, daleko od ociju svih koji bi nas mogli videti sa ulice - kada bi ih uopste bilo.

Ali ne lezi vraze. 10 sekundi od pocetka zalivanja smo culi zvuk vozila koje usporava i skrece. Prolaz je polagano poceo da bude osvetljen refleksijom farova. "Oh fuck, losa procena" - proletelo mi je kroz glavu. Da, mi smo kreteni, priznavao sam vec u sebi i smejao. Jebena losa procena i krajnje smesna situacija. Od svih mesta u ovom mrklom mraku i vukojebini za koje smo mislili da je slep put a zapravo je prolaz "za tamo negde", biti zatecen u procesu pisanja koji traje samo 30 sekundi - za to zaista treba biti baksuz. No dobro, prihvatio sam situaciju jer nisam hteo da prekidam lepotu zadovoljenja te prirodne potrebe. Srcky je dosao do istog zakljucka tako da smo obojca nonsanlatno nastavili da stojimo okrenuti ka zidu sa kitama u rukama. Iza nas se pojavio i poceo da prolazio auto, a zatim je vozac poceo da trubi (valjda se tripovao da ce nas buka uplasiti i da cemo pobeci kao zecevi, ili je mozda navijao za nekog od nas dvojce da ce prvi da zavrsi pisanje?).

Da, samo ti trubi picka ti materina, ti kao da nikad nisi pisao. Ignorisali smo ga.

A onda zanimljivo desavanje. Auto je stao desetak metara dalje pre nekog drugog skretanja, upaljenih farova i svetla unutra (neka budjava Zastava), vrata vozaca su se otvorila i lik je izvirio i poceo sa monologom "Mamu vam jebem, zar se tu pisa, picka vam materina..." itd. Tu smo otprilike vec obojca zavrsili sa pisanjem pa smo se okrenuli ka njemu i gledali ga, cuteci. Nismo mogli da poverujem u glupost tog coveka, koji je sedeo sam u kolima i pokusavao da deluje opasno.

Zamislite situaciju (da se nalazite na mestu tog kretena): Dolazite kolima negde, u gradu gde se svakih par nedelja desi neko ubistvo u po bela dana, prolazite kroz mracan prolaz u mracnom delu ulice u mrkloj noci. Nigde zive duse. Skrecete u prolaz koji vas vodi, izgleda svojoj kuci ili mestu koje cuvate (lik verovatno zivi tu negde iza prolaza ili je mozda nocni "cuvar" ovog otpada). Iza coska, u mrklom mraku, odjednom vidite dve kratko osisane prilike kako soraju. Ocigledno je da su pili. Pritom ne pisaju na vasu kucu, ulazna vrata ili prag, vec zid u prolazu koji vise lici na djubriste i gde nema niceg vrednog. Umesto da samo prodjete uz komentar za sebe "jebene budale", jer ruku na srce, niti vama licno nanose stetu niti pokusavaju da obiju nista niti rade ista nezakonito, vi pocinjete da trubite kolima i stajete, palite svetla i otvarate vrata reseni da primenite svoje bogom - prokleto - dano - pravo - srpske - jebene - budale - koja - sve - zna - i - gura - nos - tamo - gde - mu - nije - mesto - kako - bi - se - pravio - pametan - i - kenjao - drugima - a - onda - kukao - o - nepravdi - kada - dobije - zasluzeno - po - pichci.

Pocinjete da ih psujete i provocirate tu u mraku, potpuno sami u kolima, dok ste na svetlu i dok vam oni vide lice, vozilo, registraciju i sasvim jasno da zivite tu negde, a dok vi njima ne mozete videti nista osim obrisa u mraku, niti ruke niti sta nose sa sobom. I umesto da se te dve osobe zakikocu i pobegnu vristeci kao dve male nevaljale devojcice uhvacene u pravljenju sranja, oni stoje i gledaju vas, cuteci. Tu otprilike primecujete raskorak izmedju reakcije koju je vas dvocelijski mozak zamislio da ce te osobe u mraku napraviti i stvarnosti koja postaje prilicno neugodna. Konacno posle par sekundi napete tisine shvatate da je situacija mozda opasna po vas i da je bolje da ucutite i odete brzo pre nego sto ta dva lika iz mraka rese da prekinu svoje cutanje.

Bas to je kreten i uradio, konacno.

Neki ljudi prosto setaju okolo sa natpisom "Kick me!" na celu, dajuci drugima i priliku i motiv da ga umlate na mrtvo. Da su u tom prolazu pisali cak i sami Martin Luter King i Mahatma Gandi umesto Srckija i mene, takav brilijantni kreten bi i dalje bio sposoban da ih isprovocira da ga ubiju kao macku. I posle se pitamo odkud toliko nasilja. Neki glupaci, ako se ponasaju i trunku slicno ovom kretenu, jednostavno dobijaju ono sto zasluze.