Veceras sam, u naletu inspiracije, resio da prosirim svoje kreativne vidike. Osecam da covecanstvu mogu najvise od sebe pruziti pisuci pozeziju. Da, postacu pesnik. Ovo je moja druga po redu pesma, moje novo umetnicko cedo (prvenac je, naravno, Malac, iako se ne moze bas klasifikovati kao takva).
Citajte i crknite od ljubomore.
Oda upornom govancetu
O, govance smedje, malo,
Cvrsto stojis i iz rupe me gledas,
Pred tobom hrabrim ceo se rusim
vlazno, glatko, mirisljavo i mlako,
kako si veceras u wc solju palo,
tako si se zalepilo djavolski jako.
ne posustajes, ponos si svome rodu,
prkosis i kezis se, pobedu mi ne das
iako sam vec tri puta pustio vodu.
i u tvome mirisu mocnome trulim,
al` dosadilo mi da te njusim,
zato uzeh cetku da te zgulim.
Pisanje pesama nije lako. Ova kreacija, iako sam je napisao u dahu, mi je oduzela ostatak veceri i naterala da procitam 3 zbirke pesama od Desanke Maksimovic kako bih ukomponovao rimu. Umetnost zaista iziskuje ogromne zrtve.
Copyright as long as I live. All rights reserved.
Za prava kopiranja pogledati ovde.