Radjeno prema istinitom dogadjaju od pre 15 godina.

 

Uloge: majka, sin, ruzičasti plišani zeka.

Čin 1

Soba. Sin sam u njoj, posle proslave njegovog rodjendana. U ruci drži malog plišanog zeca kojeg je dobio kao poklon. Hoda besno po sobi u krug. Unutrašnji monolog:

Otišli su konačno. Uh, što ne mogu da je podnesem, zašto ona mora uvek da dodje i da pokvari sve? Kakav smor od ćurke. I kakav je ovo poklon? Jebena tupava dečija stvar. Tipično za nju retardiranu i nezrelu. Sta sad da radim sa ovom glupošću od zeca, samo će me podsećati na nju... Aha, znam.

Sin prilazi polici i iz fioke vadi nož od nerdjajuceg čelika marke Smith & Wesson.

Kupio sam ga pre par dana, ovo je idealna prilika da ga testiram. Hehehe...

Sin se pakosno smeška. Zavesa se spušta.

Čin 2

Prazna soba. Sin je u školi. Majka ulazi sa pajalicom. Počinje na paja prašinu po polici na kojoj, izmedju ostalog, stoji plišani zec. Monolog:

Baš mi je drago zbog lepog slavlja. I Bane je bas delovao srecno, toliko mu je doslo drugara i drugarica. I ona njegova lepa drugarica (ime izbrisano, prim. aut.), baš su dragi jedno drugome. I kako lepog zeku mu je kupila, baš je sladak, moram da ga vidim malo bliže...

Majka podiže zeca sa police. Glava otpada sa zeca i kotrlja se preko poda na drugi kraj sobe. Majka stoji u šoku, otvorenih usta, sa pajalicom u jednoj ruci i obezglavljenim truplom plišanog zeca u drugoj. Zavesa se spušta.

Čin 3

Sin se vratio iz škole. Stoji na ulaznim vratima, nervozno psuje i skida cipele. Majka doskakutava vratima i krije nešto iza svojih ledja. Radosnim glasom govori:

Bane, spremala sam sobu i videla. Odmah sam popravila. Vidi...

Majka pokazuje zeca kojeg je držala iza ledja. Ružičasti zec sada ima prišivenu glavu. Vide se šavovi od belog konca na vratu. Zec liči na Frankeštajnovu kreaciju.

Sin stoji i gleda u čudu nekoliko sekundi, a onda ljutito i duboko razočarano uzima zeca. Glasom na ivici suza se dere dok odlazi u sobu i zalupljuje vrata za sobom:

Pa zašto si to uradila? Hteo sam ga onakvog, takav mi se više svidjao!

Majka ostaje ukopana na vratima, stoji otvorenih usta i gleda u zatvorena vrata sinovljeve sobe. Radost na njenom licu u sekundi nestaje u šoku. Zavesa se spušta.

Epilog

Sledećeg dana na sinovljevoj polici stoji samo preparirana zečija glava nataknuta na model ručne bombe tipa M-75. Sin je uklonio telo, da majci ne bi opet palo na pamet da prišiva glavu.

Kraj