Prijateljstvo jeste emocija. Ako ne osecate jedno drugo onda niste prijatelji.

Prijateljstvo ne ukljucuje nego jeste izgradjeno na onim iracionalnim odlukama i osecajima koji preuzimaju kontrolu, to je nesto ne sto nema veze sa logikom, razumom i interesima nego nadjacava sve njih zajedno. To je osecaj u stomaku. Znam mnogo ljudi koji se ne slazu sa ovim misljenjem. Nekolicina su bili moji "prijatelji" i ja bio "prijatelj" njima. Za njih je prijateljstvo stanje uma, oni mogu da se "dogovaraju" o razlozima ostanka ili razlaza. Oni mogu da budu "objektivni" i "racionalni" i da pricaju o poverenju, da navedu sve "razloge" zbog koga trebate biti prijatelji odnosno zbog kojih ne.

Nijedan od njih mi ne nedostaje.

 

Naucio sam da se klonim "prijatelja" koji ne umeju da me zagrle i da bez ikakvog povoda kazu da me vole.

Ne pravim razliku izmedju prijatelja i pravih prijatelja. Ako vi pravite razliku, onda u onu prvu grupu svrstavate nesvesno one koje samo cekaju da vam zabiju noz u ledja (ili vi njima). One koje svrstavate u drugu grupu su jedini prijatelji koje imate.