Aksiom 2 - Budali ne mozes dokazati da je budala.

Budali ne mozete dokazati da je budala, svaka komunikacija je uzaludna. Zato se okrenite i idite.

 

Zasto bi iko normalan (citaj - nebudala) svojim izborom uopste provodio i sekund pored budale?

Odgovor je - ne bi.

Osim ako mora. Kao ja. Prvo u osnovnoj skoli, kada sam bio malen i zelen i jos ni znao nisam sta su budale. Cak sam mislio da su svi oko mene pametni. Oh, iluzijo srecnog detinjstva i skolskih dana. Pa srednja skola, kada sam vec poceo da njusim kretenizme. Ali sam progledavao kroz prste, misleci da ce odrasti i odglupiti se. Oh, iluzijo odrastanja i promena (videti Aksiom 1, prim. aut.). Ali tada sam se zaposlio. Ubrzo zatim odsluzio (civilno) vojsku u lokalnoj bolnici, toj divnoj ustanovi. I na tim mestima, vise nisam mogao sebi da mazem oci.

Budale svugde oko mene.

Po prvi put u zivotu sam bio prisiljen da svestan budem okruzen kretenizmom od ljudskog roda. Bio prisiljen da pricam sa njima svaki dan. Ogromna frustracija i stres za mene. Jer svaka komunikacija sa ljudskim bicem se ipak svodi na samo jednu stvar. Da jedno drugome sluzite kao ogledalo. I pravo da kazem, smucilo mi se da reflektujem budalu. Sve te gluposti koje primam i vracam nazad, a taj moron od bica nikako da vidi svoj pravi odraz. Sestro (brate), glup si. Shvati. Prekini. Ucuti. Necu vise da budem ogledalo. I gljiva bi shvatila do sada. Ja sam jos veca budala od tebe sto ovo radim. Uzaludno je. Kako kretenu objasniti da je kreten? I ondak sam shvatio.

Budale imaju sigurnosni mehanizam. Ne mogu da vide svoj odraz. Budala ne moze sebe videti kao budalu.

Da se to ipak desi nekim slucajem, doslo bi do kataklizme kosmickih razmera, poremecaja u neznom tkanju vremena i prostora ovog univerzuma. Sve bi otislo u kurac. Ili bi budala u prestala da bude budala. Isto sranje.

Sada, samo ih ponekad (nezasluzeno udostojim) pogledom u oci i pitanjem (uz smesak) da li su svesni koliko su glupi. Cesce samo kazem isto ali izmedju redova. Uvek se uvrede. Nikada ne shvate sustinu da ne igram tu igru vise. Sve sto oni vide je da sam ja, iz nekog njima neshvatljivog razloga, izuzetno podao i odbojan prema njima. I pocnu da me se klone. Vise mi se ne obracaju.

Bas ono sto zelim.

 

Gomila budala ce procitati ovaj aksiom i nikada se nece prepoznati u njemu. Za njih cu uvek biti podli nadrndani namcor koji je odbojan bez ikakvog razloga.