Mileva

Kopajuci po svojim arhivima danas, 13-og oktobra 2007, nasao sam ovu pesmu. Izgleda da sam vas lagao ranije kada sam objavio "Malcevu" kao svoju prvu pesmu. Ova je pisana mnogo ranije. I posvecena je jednoj komsinici koja mi se, u tom trenutku kada sam bio mlad, balav i neiskusan, ucinila veoma simpaticnom. Iskovao sam svoju (prvu?) pesmu kada je proslo neko vreme i ja realnije sagledao stvari, realnost i svoja osecanja , sluzeci se razdrndanom pisacom masinom.

Mileva

Gledam sve te slatke face oko sebe
u ovoj smrdljivoj rupi,
prestao sam u njima da trazim tebe,
al` prekasno, kretenu jedan glupi!

Vec sam se zesce opekao
kad naletih na tebe gresnu,
opasne sam rane stekao
i za sebe reputaciju smesnu.

I dalje mi se smuci
kada se tebe setim,
svo se sranje secanja sruci
i pozelim kroz terasu da poletim,

Da sa cetvrtog sprata 
sebe o beton prospem,
da obradujem brata
i konacno u mir dospem.

Mileva, stvarno si stoka,
al` sada imam lepi CZ*
i pun sarzer metaka
- cik nek` se sad tvoje sese** keze!

* Poluautomatski pistolj tipa CZ-99 u kalibru 9mm. Ako niste znali o cemu je rec dok niste procitali ovaj komentar onda ste zaista nisko na skali opste kulture za nekoga ko zivi na balkanu.

** Rec je o sestrama doticne osobe, 2 ili 3 komada, nesto mladje od navedene i jos grdnije.